Članovi NTC odseka

Tanasije Rajić

tekst Ranko Rajović (2001)

Ranko i Tanasije Tanasije Rajić, koji se trenutno nalazi u Weissachu, u predrazvojnom centru PORSCHEa, gde radi na svom magistarskom radu, a po svemu sudeći ostaće tamo i na doktoratu. Tanasije je nagrađen posebnom nagradom kao najbolji student na Novosadskom univerzitetu (student Mašinskog fakulteta) i dosad je izlagao radove na više međunarodnih skupova. Deo stručnog usavršavanja odradio je u Ingolštatu, Nemačka (AUDI). Član je Mense od pre 5 goidna, a od 1998 do 2000-te godine bio je predsednik studentskog odseka Mense YU i zajedno sa Karmen Stankov (koja trenutno radi doktorat u Lionu "Biohemija karcinomskih ćelija"), uspeo da obezbedi od Rektorata, kancelariju za studentski odsek Mense YU u Novom Sadu.

Nikola Kraljević

tekst Ranko Rajović (2002)

"Stvarno veliki ljudi imaju čudan osećaj da veličina nije u njima, već se ostvaruje putem njih. Zato su oni skromni". (Jonh Ruskin) Ponekad je delanje u Mensi ispunjeno različito smislenim, ali uvek izuzetno dinamičnim aktivnostima koje toliko apsorbuju, da imamo malo prilika da zastanemo i podsetimo se kako su neki dragi klinci "poleteli" u svet. Mensa je uvek bila tu da podstiče, prati, i ponekad finansijski pomogne. Prihvatanje bez uslovljavanja, oprobana formula pedagogije, bio je način na koji smo komunicirali.

Tako nas Natalija, Maja, Ivana, Nikola, Mirjana... svojim uspešnim radom na prestižnim Univerzitetima podsećaju da Mensa mora menjati preraspodelu vremena u korist onih mladih ljudi koji nemaju vremena za gubljenje i hrabro testiraju svoj IQ svakodnevno.

Nikola Kraljević (Uvek mi zasmeta klasična novinarska konstatacija "Jedan od..." ili patetična igra rečima "Čovek kraljevskog imena i prezimena"). Pre četiri godine zazvonio je telefon. Poziv je bio iz naučno-istraživačke stanice Petnica kraj Valjeva. Dečak koga smo preporučili, Nikola, apsolutno se razlikuje od ostalih polaznika. Osoben način razmišljanja i drugačiji pristup antropološkoj problematici od ostalih vršnjaka bio je jasno uočljiv za predavače.

Odlazak u Petnicu Anite Knezy i Nikole Kraljevića 1998. godine, bio je prvi uspešan korak u saradnji novoformirane Mense Yu sa istrazivačkom stanicom pored Valjeva. Boravak među vršnjacima-istraživačima dragoceno je iskustvo svakom polazniku. Pamtim koliko mi je bio dragocen komentar ovih mladih ljudi da će u Petnici predstavljati Mensu najbolje kako mogu. Njihova svest da otvaraju vrata i ostalim članovima Mense, bila je prvi znak da naša organizacija zadobija istinski integritet. Tada je Nikolin predavač na antropologiji bila mr Sofija Stefanović, arheolog-antropolog, takođe članica Mense. Sofija je sada asistentkinja na Filozofskom fakultetu u Beogradu, stipendistkinja Humboltove fondacije u Hajdelbergu gde dovršava svoj doktorat. Nikola Kraljević je danas student treće godine St.Peterburškog državnog univerziteta. Studira filozofiju prirodnih nauka - smer logika.

Verovatno i nije moglo biti drugačije nego da upoznajući akustičnu gitaru kao prefinjen instrument i dovodeći svoje sviračko umeće na dobar nivo, Nikola Kraljević odluči da gitare i - pravi. Njegove kolege misle da od gitara umešnije pravi violine i da značajno ovim hobijem može da popravi svoj standard studenta u St.Peterburgu. Obzirom da su ruski teoretski fakulteti gotovo najjači u svetu, Nikola se druži sa studentima iz čitavog sveta.

Krajem avgusta Mensa organizuje "Letnju školu kompjutera" za decu iz dijaspore, gde će učestvovati i članovi Mense iz naše zemlje. Jedan od gostiju biće i Nikola Kraljević. Tamo se možete sresti sa njim i dobiti izvorne informacije od ovog mladog čoveka koji prati svoju viziju nepogrešivo i čiji intelekt je njegova najznačajnija i najefikasnija propusnica za svet.

Mali šahovski šampion

tekst Ranko Rajović (2003)

Drag, neposredan, nasmešen, dečkić od 3 godine ušao je u dečiju sobu, postavio figure i za desetak minuta završio partiju sa mojim osmogodišnjim sinom, naravno u svoju korist. Kao da je to sasvim uobičajeno, mali Nemanja je popravio svoje plave špilhozne, nastavio da se igra autićima, izgovarajući mnoge reči nepravilno, kako već dolikuje detetu njegovih godina. "Ovaj mali je opasan" prokomentarisao je poraženi uz smešak i bez ljutnje. Niko od pobeđenih i nije mogao da se ljuti na mnogo mlađeg pobednika, nakon završenih partija ostajala je u vazduhu mešavina zbunjenosti i poštovanja, a njegova nadmoć nad mnogim starijim igračima postaće uobičajen deo njegove šahovske priče. Prema ruskoj šahovskoj školi nemoguće je igrati logički pre pete godine, te su i dva najveća šahovska šampiona Karpov i Kasparov počeli da igraju logički tek u petoj godini. Ali Nemanja je već sa 4 godine mogao da pravi kombinacije! Sa pet godina počeo je da igra prve zvanične partije.

Od prvog susreta ostao sam fasciniran Nemanjom Sadovskim, rešen da istrajem u nameri da pronađem pomoć i podršku za razvoj malog Nece i istovremeno, da svim načinima pokušam da sprečim tako uobičajeno etiketiranje "malih genijalaca" ili "čuda od dece", koje , to pedagozi najbolje znaju, često donosi mnogo štete. Pre osnivačke skupštine Mense YU (1998), predsedništvo je prihvatilo predlog da Nemanja bude pridruženi član Mense, a od 2002 godine je član SIGa NTC.

U konsultaciji sa šahovskim trenerima, članovi Mense Ljubomir Kustudić i Mile Mirković mu obezbeđuju prvi kompjuter, kako bi s trenerom mogao da radi analize pojedinih partija putem interneta. Sa šest godina Nemanja je prijavljen na evropsko prvenstvo u šahu za decu do 8 godina. Svi oni koji se bave intelektualnim razvojem dece, znaju koliko je velika razlika između mentalnog razvoja u šestoj i osmoj godini. Nemanji niko nije davao šanse za ozbiljniji plasman. Problem je bilo obezbediti sredstva za pripreme i iznaći način za učešće na Evropskom prvenstvu. Obzirom da naša organizacija ne raspolaže sredstvima za takve namene, pojedini članovi Mense su ličnim prilozima obezbedili sredstva za pripremne turnire. I tako, na red je došao i evropski šampionat. Nemanja je počeo šampionat pobedom i tako nastavio do kraja. Osvojio je prvo mesto, na veliko iznenađenje svih šahovskih autoriteta. To se ponovilo i godinu dana kasnije, kada je Nemanja opet postao i po drugi put šahovski šampion Evrope, za uzrast do 8 godina! Nakon tog prvenstva počele su ozbiljnije pripreme i treninzi, a na preporuku Mense, Nemanji je obezbeđen novac, koji mu svakog meseca šalju clanovi Mense YU koji žive i rade u Londonu, a u organizaciji naše članice Mirjane Andrić. Solidarnost članova Mense, ali i sposobnost da daju podršku kada je najpotrebnija daje smisao našoj organizaciji.

Ovakvih talenata nema mnogo, a na nama je da ih na vreme prepoznamo i pomognemo koliko god je to moguće. Koliko su ovakvi članovi važni za razvoj Mense, ne treba posebno isticati. Da li će Nemanja biti u eliti, domaćeg, evropskog ili svetskog šaha - to pomalo zavisi od svih nas. Podrška i ljubav porodice, razumevanje Necine učiteljice i direktora škole koju pohađa u Somboru, najvažniji su delovi mozaika koja mora biti pažljiuvo uklopljen da genijalno dete - ostane dete, a da se problemi svakodnevnice ne pojave kao zamka na njegovom putu.

Godine angažovanja u Mensi YU, donele su mi iskustvo koje me je opredelilo da se fokusiram na rad i program sa talentima, te sam zbog toga i formirao SIG za talente (NTC-Nikola Tesla centar). Mensa YU ima preko 20 članova poput Nemanje, koji su međunarodni prvaci u matematici, hemiji, fizici, infomatici ili su medju najboljim studentima najprestižnijih svetskih univerziteta. Oni značajno doprinose ugledu pre svega naše zemlje, a posle toga i Mense YU i Mense Int, te je zbog toga potrebno osmisliti program u MIL, kojim ćemo obuhvatiti ovakve članove. Koordinacija ovako složenog programa može da bude usmeravana samo iz vrha svetske Mense, te se nadam da ćemo našim primerom i zalaganjem, pokrenuti na slična razmišljanja i članove IBD, jer smatram da je multikultularni potencijal MENSE Int. fantastična osnova za univerzalniji pristup ovako važnom segmentu humanog resursa.