Šest pisaca, članova Mense, napisalo roman

24 Sata, subota, 3. novembar 2012

Šest pisaca sa koeficijentom inteleigencije (IQ) višim od 148, zajednički je napisalo eksperimentalni roman "Tragom 41" u kojem je svaki vodio svoj lik, saopštila je danas Mensa - udruženja natprosečno inteligentnih.

Jedna od autorki, Tatjana Erić Obrenović rekla je da je "Tragom 41" "multiroman" jer je nastao saradnjom pisaca.

- Zanimalo nas je da li više pisaca može da napiše knjigu i da li ti likovi, kojim je upravljao samo jedan autor, mogu da se prepliću kroz više stilova i žanrova - kazala je ona i dodala da je naslov odabran pod uticajem pisca poznatog po tome što se nije plašio da se poigrava žanrovima i pravilima Daglasa Adamsa.

- Adamsov "Autostoperski vodič kroz galaksiju" govori nam da je "odgovor" na "pitanje života, univerzuma i svega ostalog" - broj 42. Budući da naš roman ne daje toliko sveobuhvatan odgovor i da linija trolejbusa broj 41 povezuje nekolicinu mesta na kojima se radnja odvija, nazvan je Tragom 41 - kazala je ona.

Po rečima Tatjane Erić Obrenović, taj pionirski izazov u domaćoj književnosti započelo je desetoro članova Mense, pre šest godina, ali ih je vremenom ostalo šestoro - ona i Maša Valkanu, Oliver Hodak, Ivan Drajzl, Li Novak i Nataša Aćimović Knežević.

- Kao i u stvarnom životu, ponašanje naših likova nije završilo samo od ideje autora koja je do samog kraja bila nepoznanica i za ostale učesnike u stvarnju romana, već su značajan uticaj imali i drugi likovi i nepredvidjene okolnosti - rekla je Erić Obrenović.

Prema njenim rečima, narativni delovi romana pisani su odvojeno, a dijalozi su nastajali komunikacijom u virtuelnom prostoru.

Na čitaocima ostaje da vide da li je ova knjiga po karakteru pretežno triler, ili naučna fanstastika, drama ili hronika jednog pretoplog proleća u Beogradu, dodala je ona.

"Tragom 41" je roman čija se radnja dešava u Beogradu na stvarnim i imaginarnim lokacijama. U šumi u koji se skreće levo kod kafane "Kad jaganjci utihnu", počinje potraga koja kulminira u "Noći muzeja" u Botaničkoj bašti.

Uz Mensin test polažu i ispite

Novosti, 12. novembar 2012.

Na beogradskom Mašinskom fakultetu u okviru dana inteligencije „Mensa“ održala testiranje. Inteligenciju proveravali u Beogradu, Nišu, Pančevu i Novom Sadu

MISLIM da bi mogao lakše da dobijem posao ako bi postao član „Mense“ - nervozno kaže Ivan Topić (27).

Na korak od njega stoji Ana Mitić (22), student Fakulteta organizacionih nauka.

- Moj profesor kaže da članovi „Mense“ ne moraju da izlaze na ispit i da već imaju zagarantovanu prelaznu ocenu - otkriva Ana motiv za prijavljivanje na test koji košta 600 dinara.

Zagorka Parivojvodić (39) je, pak, došla zarad dokazivanja same sebi.

- Svi kažu da sam pametna, ali nikada nisam imala konkretnu potvrdu, osim petica u školi. Vreme je da saznam istinu. Iskreno, ubi me trema. Dlanovi mi se znoje.

Proteklog vikenda u amfiteatru Mašinskog fakulteta u Beogradu u okviru Dana inteligenicije održan je test za članstvo u „Mensi“. Prijavilo se 130 ljudi što je, kažu organizatori, više nego ikada pre u prestonici.

- Retko kada smo imali više od 100 ljudi u jednom danu - potvrđuje Uroš Petrović predsednik „Mense“ u Srbiji. - Više od 80 posto prijavljenih su studenti.

Sat je tada otkucao 13.30, što je bio znak da polagači sednu u klupe amfiteatra.

Pravila igre su jednostavna. Na stolu je sveska u kojoj se nalazi 36 logičkih zadataka. Na svakoj strani po jedno pitanje. Na strani je prikazano šest polja i pet geometrijskih tela. Poslednje šesto polje je prazno. Ispod zadataka je osam ponuđenih odgovora. Potrebno je pronaći odgovarajuću figuru i smestiti je u prazno polje. U „Mensu“ će biti primljeni oni koji dokažu da im je koeficijent inteligencije veći od 148. Onima ispod - više sreće sledeći put. Vreme na raspolaganju - 40 minuta.

Tih 40 minuta, proletelo je kao nikada pre toga, svedočili su kasnije neki od studenata koji su radili test i čije će rezultate znati za šest do osam nedelja. Amfiteatar su napustili, uglavnom, dobro raspoloženi.


- Bilo je lako - kaže Ana Mitić. Kao da joj je kamen pao sa srca. - Radila sam slične testove na internetu, i mislim da neće biti problema da zadovoljim kriterijume „Mense“, a to znači da ću položiti ispit kod profesora.

Zagorka nije baš bila sigurna u svoju logiku.

- Joj, šta ako dobijem loše rezultate i ispostavi se da nisam pametna. Ivan Topić je samo slegao ramenima i nije želeo da priča.

- U proseku oko 40 odsto prijavljenih na „Mensine“ testove ostvari rezultate dovoljne za prijem u naš klub - priča Uroš Petrović. - Naravno, rezultat je visok zato što ljudi koji se prijavljuju unapred znaju da su inteligentni. U suštini, kada biste nasumično zaustavili autobus i putnike doveli da polažu, samo dva odsto njih bi imalo zadovoljavajuće rezultate za „Mensu“. Dva posto ljudi na planeti je natprosečno inteligentno.

Ovim testom, uspešno je završena akcija „Dan inteligencije. Mensin karavan je obišao desetak gradova Srbije u kojima, do sada, testiranja nisu bila organizovana, a urađena su testiranja u više lokalnih Mensi - Pančevo, Niš, Novi Sad i Beograd.

Oni koji ne polože neka ne beru brige. Jer, na „Mensin“ test dozvoljeno je izlaziti tri puta u razmaku od godinu dana. Oni koji su položili, mogu da učestvuju u aktivnostima koje organizuje „Mensa“, da upoznaju druge članove i sa njima razmenjuju ideje, ali praksa kaže, neće imati neke konkretne vajde od toga. Potvrdu da su pametni na konkursima retko ko uzima u obzir.

SAMO JEDNA OBAVEZA ZANIMLjIVO, u statutu „Mense“ stoji samo jedan član koji obavezuje sve članove: - Svoje stavove, kaže se u pravilniku, ne smete pripisivati „Mensi“ kao stavove udruženja. Ali, pri iznošenju svojih stavova smete da napomenete da ste član „Mense“.

STEVAN MEĐU NAJPAMETNIJIMA PREMA podacima „Vorld genius direktori“, među 100 najinteligentnijih osoba nalazi se i ime jednog Srbina. Stevan Damjanović sa koeficijentom inteligencije 169 nalazi se na sredini tabele. Prema ovom izvoru, trenutno najinteligentniji čovek na svetu je Evangelos Katsiulis iz Grčke. On ima koeficijent inteligencije 198. Katsiulis je po zanimanju psihijatar i završio je nekoliko fakulteta.

Rad sa darovitom decom

Ozon Press, 14 jun 2012

Projekat „Daroviti mali maturanti Grada Čačka“, koji realizuju Udruženje učitelja Čačka uz podršku Grada Čačka u saradnji sa članovima MENSE-e, partnerstvo OŠ „Božo Tomić“ iz Prijevora i podršku đačkih roditelja zvanično je počeo da se realizuje danas. Najdarovitija deca iz naših škola boraviće sedam dana u Eko kampu u Rošcima (od 16. do 23. juna 2012.g.), gde će usavršiti svoje znanje primenom MENSA –NTC sistema učenja. U projektu učestvuje 25 darovitih, talentovanih i potencijalno darovitih učenika 4. razreda iz 16 osnovnih škola sa područja Grada Čačka, po dva učenika iz gradskih škola i  po jedan učenik iz seoskih škola.  

-U okviru projekta od 1.155 četvrtaka na teritoriji grada Čačka izabrano je njih 25. Oni će boraviti sedam dana u Rošcima gde će razvijati svoje znanje primenom MENSA –NTC sistema učenja. Pored učitelja, sa njima će raditi članovi međunarodnog ekspertskog tima za rad sa darovitom decom: dr Ranko Rajović, autor NTC programa i Uroš Petrović, inače članovi MENSE Srbije. Deca će tokom boravka u Eko kampu, u prirodi, kroz radionice primenjivati preporučeni NTC sistem učenja koji, pored ostalog podrazumeva podizanje intelektualnog nivoa sposobnosti dece, razvijanje brzine razmišljanja i zaključivanja, funkcionalno znanje, podsticaj razvoja darovitosti. Učenici će u prirodi imati priliku da se bave prepoznavanjem biljaka, selekcijom, klasifikacijom jestivih i otrovnih gljiva, orjentacijom u prirodi uz pomoć kompasa, mahovine, zvezde „severnjače“, objašnjava za Ozonpress kordinator tima Mirjana Glišić, koja je ujedno i potpredsednica Udruženja učitelja Čačka.

NTC sistem učenja povećava nivo intelektualne sposobnosti dece, sprečava se poremećaj pažnje i koncentracije, povećava se brzina razmišljanja i zaključivanja. Učenici kroz asocijacije razvijaju funkcionlano razmišljanje, odnosno pitanja se ne postavljaju na tradicionalan način već kroz zagonetke ili asocijacije. Na taj način učitelji bi trebalo da prepoznaju darovito dete, objašnjava Mirjana Glišić.

Rad sa darovitom decom započela je prošle godine OŠ Filip Filipović koja je vodila svoju decu u Eko-kamp, da bi ove godine  projekat zaživeo na teritoriji celog grada, a namera učitelja je da se projekat  nastavi i naredne godine ali sa još većom grupom učenika.

Sa najdarovitijom decom u Rošcima će raditi kordinator tima Mirjana Glišić, Divna Todoricvić iz OŠ Filip Filipvoć, Tamara Jugović iz OŠ u Bresnici, pediatar Vera Mojićević i članovi MENSE Ranko Rajović i Uroš Petrović.

Copyright © 1998-2024. Mensa Srbije
info@mensa.rs      design by Suzana Tomić