Program Mense u letnjim školama

RTS 15.07.2011.

U okviru pojedinih letnjih škola za decu dijaspore sprovodi se sistem učenja po NTC programu. Odsek Mense za darovite razvijen u okviru Centra "Nikola Tesla" već dve godine sprovodi program u beogradskim vrtićima i školama, a cilj tog programa je da se razvija funkcionalno razmišljanje kod dece.

Dr Ranko Rajović, izvršni direktor Mense i član borda direktora svetske Mense govori o prednostima bilingvalne sredine u kojoj odrastaju deca dijaspore, ali i o NTC programu, njegovoj primeni i primeni u obrazovanju dece iz rasejanja.

"Radili smo i u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu sa dve grupe naše dece iz dijaspore u okviru letnjih škola. U Sremskim Karlovcima su bila deca uzrasta od 14 do 18 godina iz Makedonije, Australije, Rumunije i Nemačke. Tamo smo organizovali radionice za učesnike po NTC programu i učili ih, između ostalog, kako da koriste prednost bilingvalne sredine u kojoj su odrasli, a u okviru primene NTC programa", kaže dr Rajović i zaključuje da dete koje priča dva ili tri jezika ima ogromnu prednost u razvoju funkcionalnog razmišljanja.

U toku je i letnja škola za srpsku decu iz Švajcarske, koja imaju predavanja po NTC sistemu učenja, kako bi sto bolje iskoristili prednost odrastanja u bilingvalnoj sredini. Predavači su Ranko Rajović i Uroš Petrović, članovi Mense Srbije.

Ovog leta, dr Rajović je sa ekipom boravio u Milanu, gde su radili sa decom u italijanskim vrtićima i školama. Akcenat je bio na povećanju ukupnih sposobnosti dece, a pre svega na razvoju funkcionalnog znjanja, jer i deca u Italiji, pored ostalih evropskih zemalja pokazuju loše rezultate na PISA (Programme for International Student Assessment) testu.

U mnogim beogradskim vrtićima i osnovnim školama skoro dve godine primenjuje se sistem učenja NTC, čiji je cilj da kod dece razvije funkcionalno razmišljanje, tako što će zanimljivim zadacima i igrama kod njih izazvati radoznalost. Primena akreditovanog programa počinje već od treće godine života igrama za održavanje ravnoteže i koordinacije, jer motorni i mentalni razvoj ne treba odvajati.

"Od četvrte godine stimulišu se mentalne sposobnosti, koje uslovljavaju razvoj sposobnosti koncentracije, učenja, pamćenja, analize i povezivanja. Neke od korisnih igara su i najjednostavnije, tako da roditelji i vaspitači sa decom mogu da rade i dok šetaju ulicom, parkom, voze se automobilom. Jedna od najjednostavnijih igara je prepoznavanje apstraktnih simbola, kao što su zastave, marke automobila, registarske oznake, saobraćajni znakovi. Često se dešava da iz neznanja roditelji deci ne dozvoljavaju igre koje su upravo na spisku najdelotvornijih igara", kaže dr Ranko Rajović.

NTC program podiže nivo intelektualnih sposobnosti, sprečava poremećaj koncentracije i pažnje, razvija koordinaciju pokreta i motorike, razvija brzinu razmišljanja i zaključivanja, povećava broj neuronskih veza u mozgu i, najzad, koristan je za detekciju darovite dece i podsticanje razvoja darovitosti. U stvaranju programa učestvovali su naši vrhunski stručnjaci, koji rade na Oksfordu, Kembridžu, Jejlu i na drugim prestižnim svetskim univerzitetima.

Pančevački genijalci

utorak, 15. nov 2011, RTS online


U Pančevu, posle Beograda, živi najviše članova Mense Srbije. Nedavno je u tom gradu osnovan ogranak udruženja natprosečno inteligentnih, u kojem su se našli profesori univerziteta, frizerke i vozači kamiona.

Od hiljadu članova Mense u Srbiji, njih stotinu je iz Pančeva. Članstvo u udruženju najinteligentnijih ljudi u zemlji može biti od koristi prilikom prijavljivanja za stipendiju, ali to, kažu, najčešće treba prećutati budućem poslodavcu.

Mensin kriterijum za članstvo je rezultat na testu koji postiže 2% populacije. Uz prijavu za testiranje treba uplatiti i 1.000 dinara.

Primenjuje se neverbalni test čija uspešnost rešavanja ne zavisi od stepena obrazovanja.

"Reč je o logičkoj inteligenciji, koja se dobija rođenjem i u toku života se ne može popraviti. Na testu ne pomaže nikakvo znanje jezika ili matematike, to su samo figure koje se pomeraju", kaže lokalni koordinator Mense za Pančevo Goran Tomin.

U našem sistemu obrazovanja uglavnom se pogrešno uči

U Mensi su osmislili funkconalni način učenja, koji se sada primenjuje u nekim vrtićima, ističe Tomin: "Kod nas se uči reproduktivno, samo se ponavlja, ali nemamo funkcionalno znanje, sposobnost da povezujemo činjenice. Zato naši ljudi loše prolaze na PIZA testu."

Članovi Mense većinom su muškarci, u engleskoj stariji ljudi, a kod nas studenti, i u velikom broju Pančevci; što uglavnom zavisi od mentaliteta, od toga ko se prijavljuje za testiranje, ali najviše od gena.

Sava Veselinović je gimnazijalac, ali već ima velike planove za budućnost:

"Hteo sam da se testiram iz čiste radoznalosti, da vidim kakvi su mi potencijali. I neki moji drugovi su članovi. Mislim da će mi to članstvo biti plus, pošto želim da upišem medicinu na Oksfordu."

Kada se prijavljujete za neku školu ili stipendiju, biće od koristi da u biografiji navedete da ste član Mense. Ali, ako hoćete da se zaposlite u Srbiji, preskočite taj podatak, tako bar savetuju oni koji su imali loše iskustvo. Verovatno zato što neki šefovi ne bi želei da im radnici budu pametniji od njih.

Mensina provera genijalnosti

PRIRODNA, logička inteligencija je urođena, ne može da se uvežba i predstavlja potencijal koji je "mrtvo slovo na papiru" ukoliko osoba učenjem, radom i zalaganjem ne doprinese njegovom ostvarivanju u praksi. Na ovaj način, između ostalog, Goran Tomin, član Komisije za testiranje "Mense Srbije" i diplomirani psiholog objašnjava testiranje koje je više od 120 sugrađana uradilo u nedelju u Osnovnoj školi "Ivan Gundulić" na Novom Beogradu.

U holu škole okupio se veliki broj mahom mladih ljudi koji su iščekivali početak testa koji će dati rezultate o koeficijentu njihove logičke, bazične inteligencije. Iako je većina rekla da nema tremu, na njihovom licu se, ipak, mogla videti nesigurnost i nada da, kako kažu, rezultati neće pokazati da su ispod proseka.

- Prvi put ću se testirati danas i stvarno nemam tremu, jer sam se prijavio iz čiste radoznalosti – objašnjava Aleksandar Popović – Nisam se pripremao i iskreno ne verujem da ću postati član "Mense", ali meni je najbitnije da vidim na čemu sam.

Razlozi za prijavljivanje bili su brojni – nekima je podatak o koeficijentu inteligencije bio potreban za fakultet, nekima zbog povećanja samopouzdanja, ali najveći broj sugrađana došao je iz radoznalosti i ne veruje da će test pokazati njihovu "genijalnost". Rezultati će svim testiranim građanima stići na kućnu adresu kroz mesec dana, a oni koji su ostvarili koefijent inteligencije od 148 i više dobiće i pozivnicu kojom će uvećati broj od oko 600 članova "Mense" u Beogradu.

Dok su građani u učionicama rešavali logičke zadatke, Milica Mladenović, koordinator "Mense" za Beograd, objasnila nam je koje su prednosti članstva u ovom prestižnom udruženju.

- Najvažnije je što mnogi ljudi dobiju "vetar u leđa", budu samopouzdniji, vrate veru u sebe i ohrabreni da na primer, upišu fakultet za koji su smatrali da mu nisu dorasli – objašnjava Milica. – Takođe, studenti koji se prijave za postdiplomske studije u inostranstvu, ukoliko u svojoj biografiji navedu da su članovi "Mense", sigurno imaju prednost u odnosu na druge kandidate. Isti slučaj je i sa stranim kompanijama koje za kandidate sa visokim koeficijentom inteligencije smatraju da se brže uklapaju i da im treba manje vremena da "uđu u štos".

MERENJA

POSTOJI nekoliko skala na osnovu kojih se može izmeriti koeficijent inteligencije. Kod nas se najviše koristi Katilova skala, a da bi neko postao član "Mense" potreban mu je rezultat od 148. Prosečan koeficijent iznosi između 90 i 110, a nadareni, ili kako se to češće kaže – natprosečni - su oni koji ostvare koeficijent između 120 i 140.

Grad pokrenuo inicijativu za saradnju sa Mensom

TV PANČEVO, 12. decembar 2011. 

– Pančevci ostvaruju dobre rezultate na testiranju za Mensu, organizaciju koja okuplja sve koji na testiranju logičke intelignecije zabeleže koeficijent veći od 148 IQ. Do sada je to uspelo da uradi više od 100 naših sugrađana, a 60 je aktivno u radu lokalnog ogranka u Pančevu. Danas ih je primila i gradonačelnica Pančeva, jer pametni ljudi uvek su potrebni. ShareThis

Cilj Mense je da okupi, organizuje i pomogne ljudima koji imaju nadprosečnu logičku inteligenciju. Reč je o 2 odsto populacije koji beleže 148 i veći koeficijent inteligencije. U 2011. godini ova organizacija u Srbiji broji hiljadu članova. Pored Pančeva, veliki broj članova Mensa ima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Gradska uprava Pančeva je prva koja je pokrenula inicijativu za saradnju sa lokalnim ogrankom Mense.

- Za Grad znači da ima jedan potencijal, koji je direktno prepoznat u vidu konkretnih pojedinaca sa imenima i prezimenima i da vidi kako će da ih iskoristi. A za članove Mense znači mogućnost da se razvijaju i možda nađu posao ili da nešto urade sa sobom i potencijalom koji imaju, naglasio je Goran Tomin predsednik ogranka „MENSA“ Pančevo.

U narednom periodu grad će ponuditi konkretne vidove saradnje, najavila je gradonačelnica Vesna Martinović, dodajući da nije sramota biti pametan.

- Mislim da Pančevcima sa jedne strane može da služi kao ponos, a sa druge kao podsticaj da se i sami testiraju i uključe u program i na taj način ipak pomognu da u gradu ne budemo samo ponosni zbog velikog broja natprosečno inteligentnih ljudi, negi da zaista vidimo rezultate posojanja i njihovog života u Pančevu, rekla je Vesna Martinović gradonačelnica.

Član Gradskog veća zadužen za privredu i preduzetništvo Vladimir Mitrović, koji je i sam član Mense, smatra da 100 ljudi koji ispunajvaju uslove da budu članovi Mense, predstavljaju i potencijal za grad.

- To je jedan odličan potencijal za privredu. Mnoge firme u inostranstvu stavljaju uslov kada zapošljavaju neke ljude, da su članovi Mense, dok druge to stavljaju kao veliki plus. Ja se nadam da će to doći i kod nas da kada ljudi razmišljaju kako popuniti neko kadrovsko mesto, koje treba da razmišlja da donosi neke odluke ili brzo reaguje na promene koje se dešavaju u okruženju, da ozbiljno uzmu u obzir da u Pančevu ima 100 potencijalno zanimljivih ljudi, kazao je Vladimir Mitrović član Gradskog veća.

Sledeće tesitranje za učlanjenje u Mensu u Pančevu očekuje se na proleće. Testiranje košta hiljadu dinara za studente, đake, penzionere i nezaposlene 700 dinara. Ali, Mensa je napravila humani gest i za dobrovoljne davaoce krvi obezbedila besplatno učestovanje u ovom ispitivanju intelignecije. Gradonačelnica Vesna Martinović je obećala da će se i ona pridružiti ovom testiranju i javno objaviti svoje rezultate.

Copyright © 1998-2024. Mensa Srbije
info@mensa.rs      design by Suzana Tomić