ŠTA RADE NAŠI GENIJALCI

Blic - specijalni dodatak, 02.12.2007; Strana: 10

OTKRIVAMO
Najpametniji Srbin, po inteligenciji četvrti u svetu, živi od pisanja, a njegove „kolege po pameti" uglavnom rade u firmama širom sveta
Daroviti ljudi su, prema istraživanjima u raznim segmentima, od deset do 30 puta uspešniji od ostalih, i zbog toga najvredniji resurs svake nacije. Međutim, dok ih u inostranstvu drže kao malo vode na dlanu, Srbija pokazuje malo ili nikakvo interesovanje za darovite. Otuda ne čudi što su među ionako retkim „genijalcima" (u opštoj populaciji ima svega od 0,07 do 0,2 odsto darovitih), još redi oni koji su ostali u Srbiji. U tu relativno malu grupu spada i Uroš Petrović (40). Pre nekoliko godina on je iz čiste radoznalosti resio najteži test inteligencije na svetu i tako postao najinteligentniji Srbin (četvrti na svetu) sa IQ mnogo višim od 156. To je inače, test van standarda Mense koji niko kod nas nikada nije mogao da reši. Kada je uradio testove, Uroš je dobio pismo od Lojda Kinga, sastavljača testa, koji mu je čestitao na tituli i izrazio žaljenje što mu engleski jezik nije maternji, jer bi tada njegov uspeh bio još veći. Po struci je dizajner, ali se bavi pisanjem knjiga i fotografijom. Nedavno je objavio novu knjigu „Peti leptir", koja je, kako kaže, prvi srpski sablasni roman za mlade.

PAMET I BROJ CIPELA
Uroš je, inače, jedan od retkih koji kod nas piše epsku fantastiku. Četiri njegove knjige prevedene su na engleski jezik, a za serijal knjiga „Zagonetne priče" dobio je nagradu „Neven". Poznat je po neobičnom rukopisu „Usudi Balkana", koji ima 10.000 Strofa, a spakovan je na stranicu formata A4 - da je ep pisan klasičnim stilom, imao bi oko 2.000 strana.
Uroš živi kao sav običan svet. Smatra da mu visok IQ možda pomalo pomaže u svakodnevnom životu kako bi se bolje organizovao i na vreme završio sve što naumi, ali napominje da mu, u suštini, ništa posebno ne donosi. Povremeno ga čak i opterećuje, jer ljudi često od njega očekuju neki dubokouman odgovor. „S intelektom se čovek rađa i umire", kaže Uroš i dodaje da se njime diči isto kao i činjenicom da nosi cipele broj 46!
Članstvo u Mensi, čiji je inače potpredsednik, omogućilo mu je da upozna dosta zanimljivih, pametnih i kreativnih ljudi raznih profila - od padobranaca do nuklearnih fizičara.
- Unutar srpskog ogranka Mense, među 1.200 članova ima čak 50 darovitih ljudi, koji su okupljeni pri Centru „Nikola Tesla". Da bi osoba bila proglašena za darovitu, prvi uslov je da ima IQ preko 140 i visoku logičku inteligenciju, ali i da ispuni još nekoliko kriterijuma. Neophodno je i da ima završen fakultet, da je nagrađivana i uspešna u oblastima kojom se bavi, što su sve znaci inteligencije. Ako neko ima Im se bavi, što su sve znaci inteligencije. Ako neko ima IQ preko 140, a, recimo, nije završio školovanje, samim tim nije darovit, jer nije u potpunosti iskoristio svoje potencijale - objašnjava Ranko Rajović, osnivač srpske Mense.
- Uvek navodim primer Mihaila Pupina. Bio je jedan od najpopularijih studenata na univerzitetu „Kolumbija", a njegova poznanstva sa studija, posebno sa predsednikom Amerike Vilosonom, omogućila su da Dalmacija ostane u sklopu Kraljevine, kao i da deo Banata pripadne Srbiji. Međutim, naša država je nebrigom „izgubila" mnoge darovite ljude, koji trenutno nižu uspehe u inostranstvu - priča Rajović, i dodaje da u Srbiji ne postoji nacionalni program koji bi se bavio ovom problematikom.

USPEŠNI U POSLU
Koliko, pak, darovite osobe mogu biti dragocene, dovoljno govori biografija samog Rajovića, koji je član borda direktora Mense INT Lekar internista, radio je istraživanja o vezi REM faze spavanja i imuniteta, istraživao otrovne i halucinogene pečurke, dok je trenutno direktor razvoja u jednoj austrijsko-holandskoitalijanskoj firmi u Poljskoj, koja se bavi najsavremenijom tehnikom proizvodnje komposta za gljive. Za to što ova kompanija jedina u svetu može da proizvede kompost za 10 dana, pri čemu ostale savremene firme to urade za najmanje 20 dana, jedan od najzaslužnijih je upravo Ranko.

Antrfile:

Najpametnija žena
Među članovima Centra „Nikola Tesla" ima i dosta pripadnica lepšeg pola. Dve „genijalke" koje na najbolji način predstavljaju Srbiju jesu doktorke Sofija Stefanović i Ivana Drobnjak. Tridesetpetogodišnja Sofija je docent na katedri za fizičku antropologiju pri Filozofskom fakultetu u Beogradu. Usavršavala se na univerzitetima u Hajdelbergu i Kembridžu i postigla zapaženi međunarodni uspeh svojim otkrićima baziranim na ostacima kulture Lepenskog vira. Posao na univerzitetu, ali britanskom, našla je i Ivana Drobnjak. Rođena je u Prijepolju. a Matematički fakultet u Beogradu završila sa prošekom ocena 9,29. Na Oksfordu je završila magistarske i doktorske studije. Dobitnica je mnogih nagrada, a trenutno na Oksfordu predaje razne predmete koji su vezani za primenienu matematiku.

Autor: B.GIGOVIĆ - P. BLEČIĆ

I PAMETNICE VOLE DA SE ZABAVLJAJU

Glas Javnosti, 21.08.2007; Strana: 16

Na Adi Ciganliji održano treće po redu okupljanje članova Mense

Za dobar provod nije potrebno mnogo. Dovoljno je samo lepo vreme, malo pozitivne energije i prijatelji. Baš tako je za vikend izgledalo druženje na Adi Ciganliji, koje su povodom Dana Mense u Beogradu organizovali njeni članovi. Pod otvorenim nebom, uz dim sa roštilja i po koju čašicu rakije ili piva, svoje treće po redu tradicionalno okupljanje na „beogradskom moru“ „mensaši“ su pretvorili u celodnevnu zabavu, koja je počela u ranim jutarnjim satima, a završila se kasno u noć.
- Dane Mense u Beogradu obično vežemo za Beer fest. Razlog je jednostavan. Ako nam ovde ne bude dosta, zabavu nastavljamo kod kule Nebojše - kroz smeh objašnjava Tanja, koja je došla još u deset sati. Kako kaže, ona je pomoćnik u kuhinji, a potrebno je vreme da se spremi hrana za stotinak ljudi.
Za to vreme, Zoran i Saša iskusno su demonstrirali svoje roštiljsko umeće i ponovo uverili prijatelje da je ovaj dvojac još neprevaziđen, bar kada je reč o specijalitetima sa roštilja.
- Spremićemo 50 kilograma mesa, a koliko smo doneli pića to vam ipak neću reći - tajnovit je Zoran.
I dok momci spremaju hranu, gosti počinju da pristižu. Među njima je i Marko Krencer, koji je sam došao iz Hrvatske.
- Mensa u našoj zemlji nema nikakve aktivnosti, zato mi je bilo zanimljivo da dođem u Srbiju i vidim kako sve to ovde izgleda. Dobio sam poziv imejlom i za pet minuta sam odlučio da krenem - iskren je Marko, koji ne krije da mu se u Beogradu ipak najviše dopao Beer fest.
- Sigurno ću doći ponovo, ali ovoga puta sa drugarima - kaže Marko.
I jedan od najdražih članova nije propustio druženje na Adi. To je Oktavijan Popović, najstariji član Mense. Iako ima 64 godine, prema rečima njegovih prijatelji, Oktavijan je veoma aktivan.
- Neverovatno je koliko čovek radi na sebi. Čak je završio i naš kurs iz oblasti „Java programiranja“ - kaže Aleksandra, član izvršnog odbora Mense.
- Kada sam otišao u penziju, imao sam previše slobodnog vremena koje nisam znao kako da ispunim. Onda sam odlučio da odem u Mensu. Položio sam testove i od tada ih pratim u svim aktivnostima. Prija mi mlado društvo - priča sedokosi šarmer i dodaje da ne propušta priliku da sa sobom povede i suprugu.
- Druženja organizujemo od aprila do oktobra. Evo baš nas sledeće nedelje čeka Palić. Tamo je totalno drugačije nego u Beogradu. Ovde je jedna opuštena varijanta, gde se više odmara i uživa u prirodi.
Palić je pravo sportsko nadmetanje, gde imamo i svoju olimpijadu - priča Zoran, a jedan od drugara ga prekida:
- Posebno kada organizujemo mistera mokrih gaćica - kaže crnokosi mensaš, na šta svi počinju da se smeju.
- Ma, to je trebalo da bude jedna simpatična zabava, gde će dame da biraju mistera. Međutim, jedan Danac je to bukvalno shvatio, pa je skroz namokrio svoj kupaći i tako šetao. Neću da vam pričam koliko je hladno bilo. Nismo mogli da ga ubedimo da se presvuče. Šta mislite ko je poneo titulu? Morali smo da ga nagradimo, bar za trud, ako ništa drugo - objašnjava događaj profesor književnosti, u društvu poznatiji kao Lungi.
- Ljudi obično imaju predrasude kada je reč o Mensi. Misle da smo mi neki čudaci ili umišljeni ljudi. Međutim, tek kada dođu, vide koliko nam je lepo. Putujemo i upoznajemo Srbiju, držimo razne kurseve, ali se i jednom nedeljno okupljamo u našem klubu - objašnjava Aleksandra i kaže da, ako se aktivnost članova Mense meri po entuzijazmu, onda je Mensa iz Srbije sigurno najaktivnija u Evropi.

Autor: M. ASANOVIĆ

ČLANOVI „MENSE“ PIŠU HOROR ROMAN

Danas, 13.08.2007; Strana: 23 fenomenKNJIGA

Pripremio: V. Todorović

Pisanje kolaboracija, zajedničkih radova dvoje ili više autora, nije baš tako često na ovdašnjim prostorima, mada je sigurno olakšano razvojem tehnike (kompjuteri, internet) kad se autori odluče na takav korak. Zbog toga naročito interesantno deluje podatak da su članovi literarne sekcije pri „Mensi Srbije“ odlučili da zajednički napišu horor roman. U ovoj grupi su i dvojica autor dobro poznatih domaćoj žanrovskoj sceni - Boban Knežević i Uroš Petrović. Boban Knežević poznati je izdavač i urednik koji je objavio četrdesetak priča i tri romana, od kojih je „Crni cvet“ dobio odlične kritike u Americi. Njegovi poklonici očekuju objavljivanje horor romana „Živosahranjeni“ kao i još jednog kratkog SF romana. Uroš Petrović je 2003. objavio roman epske fantastike „Aven i Jazopas“, koji je sam i ilustrovao, ali je daleko poznatiji kao „najpametniji Srbin“, pošto je na Mensinom testu inteligencije pokazao četvrti rezultat svih vremena. Trenutno radi na svom novom romanu „Leptir od celofana“, koji će biti fantastika sa primesama horora. Kad je reč o „Mensinom“ književnom poduhvatu, dosad je osmoro autora napisalo 120 stranica, tako da su došli na polovinu od planiranih 250 strana. Radnja romana se čuva u tajnosti, ali se saznaje da će priča biti erotski obojena, te da će je ispričati osmoro glavnih likova - svaki sagledajući situaciju iz svog ugla. Završetak pisanja romana očekuje se do kraja godine.

Autor: V. TODOROVIĆ

MENSA POPULARIŠE ĐERDAP

Blic - Srbija, 14.06.2007; Strana: 6

DONJI MILANOVAC - Posle posete Đerdapu delegacija Mense Srbije i Crne Gore u svom biltenu i na veb sajtu predstaviće naš najveći nacionalni park. Na taj način biće popularisani i prošireni turistički potencijali jednog od prirodnih bisera Srbije.

O poseti Hidroelektrani „Đerdap“, Lepenskom viru, Trajanovoj tabli, kanjonu Boljetinske reke i vidikovcu na Pločama članovi Mense posebne reportaže pripremaju za časopis „Visa“ u Londonu, iza koga stoji sekcija za putovanja Mense Velike Britanije.
Ovaj časopis je pomogao popularisanje Kopaonika.

Autor: S. VUKAŠINOVIĆ

GENIJALCI

Press, 21.05.2007; Strana: 7

Na „Mensinom" testiranju kandidati morali da rese 45 problema za samo 20 minuta. Oni koji prođu spadaju u natprosečno inteligentne, kojih je samo dva odsto u svetu

BEOGRAD - Udruženje natprosečno inteligentnih osoba „Mensa" juče je organizovalo testiranje inteligencije, na kome je učestvovalo oko 150 građana. Oni koji budu osvojili više od 148 bodova na testiranju, postaće članovi „Mense" i deo od dva procenta svetske populacije koja ima natprosečnu inteligenciju.
Boban Živković, direktor „Mense" u Beogradu, kaže za Press da inteligencija predstavlja sposobnost osobe da se snađe u novom okruženju.
- Inteligencija je prirodno data mogućnost čoveka da u novim situacijama brzo nađe rešenje. Ona ne predstavlja pamet, kako to neki pogrešno tumače. Inteligencija je potencijal koji svako od nas može i ne mora da iskoristi. Ona je mogućnost, ali ne garantuje uspeh u životu, jer za uspeh su potrebni i radne navike, i školovanje, i želja da postignete neke više ciljeve. To možda najbolje objašnjava činjenica da medu 1.360 članova „Mense" u Srbiji ima i keramičara, ali i doktora nauka - objašnjava Živković.
„Mensa" kao udruženje natprosečno inteligentnih osoba ima više od 100.000 članova u više od 100 zemalja sveta. Prvo testiranje u Beogradu održano je 1998. godine. Prema recima Bobana Živkovića, za testiranje nije potrebna priprema, a građani ne moraju ni da budu pismeni!
- To nije test opšte kulture i nije potrebno nikakvo obrazovanje. Najjednostavnije rečeno, svako pitanje u testu inteligencije sastoji se od kvadrata u kome se nalazi osam grafičkih sličica poređanih u tri reda. Poslednji kvadrat je prazan, a osoba koja se testira u taj prazan kvadrat treba da smesti jedno od šest ponuđenih rešenja. Dakle, stvar je u vizuelnom i logičkom razmišljanju. Od 45 pitanja, koja treba resiti za 20 minuta, svako nosi određeni broj pena. Prosečni ljudi imaju IQ između 90 i 110. Nadarenima se smatraju oni čiji se IQ nalazi između 120 i 140 po Katelovoj skali. Svi rezultati iznad 140 predstavljaju izuzetno inteligentne osobe, dok oni čiji je IQ veći od 148 postaju članovi „Mense" - kaže Živković.
Članstvo u „Mensi" mladim ljudima u svetu donosi mnoge prednosti ne samo pri upisivanju na fakultete, nego i pri prijavljivanju za posao.
- „Mensa" je u svetu vrlo poštovana i cenjena organizacija. Članovi „Mense" imaju više šanse za upis na prestižne fakultete, a takođe imaju prednost u odnosu na druge i kada je posao u pitanju. To možda najbolje pokazuje slučaj jednog našeg člana, koji je dva puta konkurisao za školovanje na fakultetu u inostranstvu. Prvi put mu nisu ni odgovorili. Ali kad je sledeći put u aplikaciji za fakultet dodao i daje član ,Mense", uz obaveštenje da su ga primili, dobio je i hrpu drugih ponuda. Međutim, iako članovi „Mense" imaju dobru „prođu" svuda u svetu, na fakultetima u Srbiji to nema nikakvu vrednost - ocenjuje Živković. Antrfile:Estrada pala na testu
Među članovima „Mense" u Srbiji najviše je mladih ljudi, koji su želeli da provere svoje sposobnosti. Tek desetak članova ima više od pedeset godina, ali oni spadaju u „domaćine", jer su tu od osnivanja 1997. godine.
Interesantno je pomenuti da niko od pisaca, glumaca, književnika nije pokazao interesovanje za polaganje testa inteligencije. Boban Živković kaže da je nekoliko ljudi sa estrade polagalo test, ali da ne želi da otkriva njihova imena, jer im rezultati nisu bili za pohvalu. Od političara u aktuelnoj vladi, samo je jedan izrazio želju da polaže test inteligencije, ali nikad nije došao na testiranje.

Šta je „Mensa"
„Mensu" su osnovali Australijanac Roland Beri i Englez Lanselot Var 1946. u Oksfordu. Naziv potiče od latinske reci „mensa", što znači okrugli sto. Var je imao viziju „saveza superiornih umova", koji bi bili okupljeni oko tog okruglog stola i značajno doprineli rešavanju problema u raznim područjima: mir u svetu, etika, psihologija, obrazovanje... Međutim, Beril je bio taj koji je osnovao udruženje u samom smislu te reci. On je prikupio početna finansijska sredstva i postao prvi sekretar „Mense". Organizacija, čiji je jedini uslov za članstvo polaganje testa, veoma brzo se raširila po celom svetu.

Autor: I. PEŠIĆ

BESPLATNO TESTIRANJE ZA "MENSU" DAVALACA KRVI

Glas Javnosti, 16.01.2007; Strana: 23

BEOGRAD - Udruženja "Mensa", besplatno će testirati sve zainteresovane za prijem u članstvo te organizacije koji daju krv u periodu od 13. do 27. januara ove godine, rekla je Milica Mladenović, koordinator "Mense" za Beograd. Svi koji u januaru budu dali krv moći će besplatno da se testiraju u "Mensi" 27. januara, dodala je Mladenović.

Ona je u izjavi Tanjugu objasnila da je cilj ove akcije da se stimuliše potencijalno članstvo ove organizacije da daju krv u periodu kada Institut za transfuziju krvi ima najmanje davalaca, jer većina preduzeća ne radi zbog praznika, a škole i fakulteti su na raspustu.

Istu akciju "Mensa" je sprovela i prošle godine, ne samo u Beogradu, već i u drugim većim gradovima Srbije. Za ovu godinu, Mladenovićeva nije mogla da potvrdi u kojim će gradovima sem Beograda akcija biti održana. Ona je dodala da će pojedinačne akcije u gradovima u Srbiji biti naknadno najavljene i sprovedene.

Prošle godine, preko 115 ljudi je testirano, a više od ovog broja je dalo krv, rekla je Mladenovićeva i dodala da će na ovogodišnju akciju "Mensa" pozvati oko 1.300 stalnih članova i obavestiti još 5.000 zainteresovanih osoba za članstvo u ovoj organizaciji.

Ona je izrazila nadu da će se ovoj akciji priključiti što veći broj ljudi i pozvala je sve zainteresovane da daju krv u prostorijama Instituta za transfuziju krvi, Svetog Save 39.

Autor: NN

Copyright © 1998-2024. Mensa Srbije
info@mensa.rs      design by Suzana Tomić