Sva lica Kopaonika

Kada se u današnje vreme spomene Kopaonik, žitelji Srbije uglavnom pomisle na zimski pejsaž, ski staze, luksuzne lokale i smeštajne objekte i brojne skijaše koji od decembra do aprila osvajaju ovu planinu. Malo je onih koji se sete da Kopaonik predstavlja i jedan od 4 srpska Nacionalna parka. Turistička ekspanzija malo je potisnula u drugi plan ovu značajnu stavku u ličnoj karti Kopaonika.

Kopaonik kao Nacionalni Park

Od davnog 19. veka plenila su bogatstva ovog masiva. Zbog njih je svoje delo u mnogome vezao za Kopaonik veliki srpski naučnik, botaničar i prvi predsednik Srpske akademije nauka, Josif Pančić (1814-1888). Po njemu je ime dobila i najviša tačka Kopaonika, Pančićev vrh, 2017 m. Godine 1981., stručnjaci koji se bave zaštitom prirode, procenili su da je priroda Kopaonika zaslužila status Nacionalnog Parka. Ceo kompleks, na jugozapadu Srbije, koji počinje od Jošaničke banje na severu i proteže se celih 75 km ka jugu, stavljen je pod najviši stepen ekološke zaštite. Pod posebnom zaštitom je 13 rezervata prirode sa reliktnim i visoko vrednim staništima biljnih vrsta, kao što su smrče, jele, borovi, bukve, tise. Na najvišim vrhovima, gde drveće više ne može da podnosi oštrinu klime, padine su prekrivene žbunovitom klekom. Od ove bobičaste biljke meštani prave veoma kvalitetnu i lekovitu rakiju klekovaču.

Malo je poznato da na Kopaoniku postoje tri biljne vrste koje rastu tu – i nigde više u svetu! To su Kopaonička čuvarkuća, Kopaonička ljubičica i Pančićeva režuha. Neke od njih su naizgled neugledne žbunaste biljke, koje u svetu nauke imaju ogromnu vrednost, i predstavljaju ponos stručnjaka NP Kopaonik. Na Kopaoniku se mogu naći i pojedine vrste koje se, prema kategorizaciji Međunarodne asocijacije za zaštitu prirode IUCN svrstavaju u vrste u opasnosti da iščeznu, ranjive vrste, iščezle i retke vrste. Mnogo detaljnije o tom ogromnom blagu koga smo, dok skijamo po Kopaoniku, slabo svesni, može se naći na sajtu JP NP Kopaonik.

Brojni su i prirodni spomenici kao što su kamene granitne figure, tragovi pleistocenske glacijacije - cirkovi, izvori i vrela, gejzir Gvozdac, vodopadi Barska reka i Jelovarnik, a tu su i strogo zaštićeni izvori Samokovske, Gobeljske i drugih reka. Ako na Kopaonik dođete tokom toplijeg dela godine, koračaćete između šumskih jagodica, malina, ribizli i naročito borovnica, koje stidljivo proviruju između lišća u šumovitim delovima. Naići ćete takođe na raznovrsne gljive od kojih su mnoge i jestive, (pažnja, tu su i otrovnice poput one iz bajke - Amanita Muscaria, zvana “muhara”), na ogromne mravinjake šumskih mrava, iznad vas će leteti orlovi, ponosno ka nebeskim visinama, a pred nogama će vam se, kad stignete na neki od vrhova, pružiti pogled na skoro pola Srbije.

Turistički centar

U vreme kada počinju moja sećanja na Kopaonik, smeštaj na ovoj planini se svodio na nekoliko planinarskih domova, odmarališta, i negde tokom 70-tih godina 20. veka izgrađen Hotel Jugobanka. Sećam se da mi je, kao detetu, san bio da odsednemo u tom hotelu, iako je tih godina kuburio sa dovodom vode.

Danas Kopaonikom dominiraju luksuzni objekti Genexovog turističkog centra. Najveći, i definitivno omiljeni "centar zbivanja" predstavljaju Konaci Sunčani vrhovi, apartmansko naselje za koje se slobodno može reći da imaju sve što je za skijaše potrebno i dovoljno. Osim dobro zagrejanih apartmana sa potpuno opremljenom kuhinjom, i uvek toplom vodom, tu su i nebrojene prodavnice prehrambene robe, ski opreme, suvenira idr. Konaci su omiljeni među gostima i kao smeštajni objekat sa sasvim dostupnim cenama.

Ugostiteljskih objekata je sve više, i veoma su raznovrsni po tipu usluge i cenama. Od fast-food palačinkarnica do luksuzne (i paprene!) poslastičarnice Bongiorno, od kafića u kojima trešti tehno muzika, preko narodnjačkih lokala sa obaveznim goluždravim plesačicama, do šarmantnog kafića Cuba, koji totalno odudara od cele te gungule - i atmosferom i muzikom. U Konacima se nalazi i nekoliko menjačnica, apoteka, ski servisi, prodaja ski-passova, fantastična kongresna i TV sala, a tu je i studio TV Kopa, lokalnog TV programa koji goste Kopaonika ažurno obaveštava o vremenskim prilikama, svim dešavanjima u centru i pruža prijatnu razonodu u časovima odmora.

Skijalište

Moja sećanja o Kopaoniku dopiru do ranih 70-tih, kada je do Pančićevog vrha vodila uspinjača sa jednom stolicom, koja se do vrha klackala nekih 18 minuta. Iako postavljena verovatno još 50tih godina, opstala je na svom zadatku do pre par godina, odolevajući modernizaciji, i uvek je bila poslednja žičara čiji se rad obustavlja u slučaju loših vremenskih prilika, jakog vetra idr. Danas na njenom mestu stoji ultra-moderni četvorosed, u čije prijatno zagrejane stolice možete lagano da se smestite pre nego što bukvalno poletite na šestominutni put do Pančićevog vrha. Nekada poznate i veoma neomiljene gužve na žici danas su samo loša uspomena. A beskonačna čekanja u Dubokoj (podnožju jedne od omiljenijih i težih staza na Kopaoniku) da stara "tanjirača" proradi, možemo danas pamtiti kao ružan san. Iz Duboke se sada možete "izvući" do Pančića novim, isto tako modernim četvorosedom, ili drugim četvorosedom izaći na drugu stranu, na Karaman greben.. Od ove godine se možete sa zadovoljstvom ponovo voziti na Krčmaru, stazi koja je od NATO bombardovanja bila izuzeta iz upotrebe.

Početak radova na modernizaciji skijališta dešavao se pod kapom Genex-Kopaonika, a veliki posao je privelo kraju JP Skijališta Srbije. U poslednje dve godine na Kopaoniku je postavljeno 5 četvoroseda, i time je problem preopterećenosti skijališta minimiziran. Mehanizacija za utabavanje staza radi svoj posao sasvim revnosno, a na raposlaganju je i nekoliko topova za pravljenje veštačkog snega, koji su se pokazali veoma korisni, u sezoni u kojoj je količina snega minimalna, kao ove zime.

Dani Mense na Kopaoniku

Već treću zimu u nizu grupa naših članova provodi zimski odmor na Kopaoniku. Bilo nas je ove godine preko 60, smeštaj nam je po veoma povoljnim cenama obezbeđen u Kragujevačkom odmaralištu, uz pomoć gradskih vlasti Kragujevca. Boravak je ovoga puta, najviše zahvaljujući podršci g. Aleksandra Draškovića iz Genex Kopaonika, bio obogaćen aktivnostima, kojima je Mensa pokušala da svojim članovima približi brojne prirodne vrednosti Kopaonika, a ujedno da da svoj doprinos kulturno-zabavnom životu ovog skijaškog centra. Održani su, dakle, prvi Dani Mense na Kopaoniku. Program je obuhvatao: prezentaciju NP Kopaonik za naše članove, promotivno gratis testiranje IQ za goste i osoblje turističkog centra, promociju knjiga Uroša Petrovića za najmlađe goste hotela Grand, promotivno predavanje o intelektualnim veštinama, i Mini foto kup koji su organizovali članovi Foto siga. Naravno, održan je i Treći Ski kup Mense SCG, za koji smo ove godine imali i sponzora: Genex Kopaonik je dodelio najboljim takmičarima u muškoj (Nikola Jezdić) i ženskoj (Ana Bambić) konkurenciji po jedan ski vikend za dve osobe u Konacima. Drugoplasirani su dobili uz medalje i skijaške naočare, a trećeplasirani skijaške termo čarape. Dodeli nagrada na završnoj žurci u kafiću Cuba prisustvovavo je i zamenik direktora Genex Kopaonika, g. Milić, koji je tom prilikom izrazio zadovoljstvo što su članovi Mense odabrali njihov centar za svoje aktivnosti i takmičenje, i nadu da će uskoro ova manifestacija postati međunarodna.

Posle ove uspešne akcije, ostaje mi da zahvalim svima koji su nam izašli u susret i učinili boravak naše grupe na Kopaoniku prijatnijim: direkciji i osoblju JP Skijališta Srbije koji su nam odobrili popust od 30% na ski-pass i organizovali naš ski kup na veoma profesionalan način; direkciji i osoblju Genex Kopaonika koji su nam ustupili salu za testiranje, predavanja i foto kup, sponzorisali nagrade za pobednike Mensinog ski kupa i foto kupa; redakciji TV Kop-a koji su medijski propratili i podržali naše aktivnosti;direkciji i osoblju JP NP Kopaonik koji su omogućili prikazivanje promotivnog filma za našu grupu i dali svog predstavnika u žiriranju foto kupa. G. Ljubi Mitroviću, vlasniku kafea Cuba, koji je Mensi odobrio popust na konzumacije tokom boravka na Kopaoniku i ustupio svoj kafić za završnu žurku. A pre i posle svega, g. Aci Draškoviću koji mi je dao inspiraciju i podršku da celu ovu manifestaciju organizujemo i izvedemo. Kako moji saputnici rekoše: "Aleksandra, bilo je stvarno super, ali imamo jedan problem.... Sledeće godine mora da bude još bolje!" Pa, pokušaćemo... Organizator Dana Mense na Kopaoniku

Aleksandra Borović
PDP sig

Copyright © 1998-2024. Mensa Srbije
info@mensa.rs      design by Suzana Tomić